Иако нам интернет вируси изгледа показују да мајмуни често усвајају друге животиње, истина је да то није уобичајено. Стога, оно што се догодило на Атлас планинама у Мароку је вредно пажње.
И то је први пут да су мајмуни примећени како усвајају малолетника из друге групе коју су пронашли повређеног, што неки виде као прилику да рехабилитују најтргованијег сисара у Европи.
Мајмуни усвајају чудног повређеног макака
Тако су Лиз Кембел и њене колеге са Универзитета у Оксфорду успеле да посматрају овакво понашање у Националном парку Ифране, на Атлас планинама, једном од последњих уточишта гибралтарског макака, јединог члана рода Мацаца који се може наћи ван Азије.
Овако почиње прича о Пипу, трогодишњем мужјаку гибралтарског макака који је повређен у саобраћајној несрећи, што је нажалост уобичајено у Ифранеу, због неодговорног туризма који подстиче ове животиње да их храни људи.
После несреће, Пипо је био сам више од два дана, лутао је повређен и вриштао. Несрећа је била спектакуларна и натерала је остатак групе да побегне, јер нису могли да се сретну са Пипом.
Али срећа овог малог мајмуна се променила када је наишао на другу групу Барбари макака. За разлику од других врста код којих се чудно потомство може чак јурити и нападати, ови мајмуни усвајају Пипоа на четири месеца, током којих би га неговали чланови ове групе.
Могућности рехабилитације примата
Иако је овакво понашање виђено у другим случајевима, никада се није догодило код животиње старој неколико година, што је посебно интересантно за истраживаче када размишљају о рехабилитацији ових примата.
Берберски макак је најтргованији сисар у Европи и на десетине примерака се појављује на континенту сваке године. Верује се да је већина ухваћена у дивљини, како за кућне љубимце, тако и за селфије са макакима, тако да би заустављање ловокрадица могло да омогући да неки примерци буду поново уведени у дивљину.
Уобичајено, мајмуни усвајају животиње које припадају блиским рођацима унутар њихове групе, али је посебно упадљиво усвајање животиње ван групе. И у заточеништву и у дивљини, ове животиње морају да живе у групама, па се чини да би ова могућност могла постојати у оба случаја.
У ствари, усвајање је уобичајен ресурс у центрима за спасавање примата као што је ААП Примадомус, где се спасавају макаки сличних старости као Пипо, тако да то није нешто ново у заточеништву и омогућава животињама да окупљају младе са већим групама .
Смештен у Шпанији, капији за илегалну трговину животињама у Европи, овај центар је пример како ови примати прибегавају оваквом понашању упркос малтретирању којем су их људи подвргли у заточеништву.
