Пчеле су најважнији опрашивачи у животињском свету. Толико да је 2010. године Координатор организација пољопривредника и сточара затражио у манифесту УНЕСЦО -а његову проглашење светском баштином. Осим тога, пчеле и њихов мед играју важну улогу у привреди земље.
Зашто су пчеле толико важне?
Пчеле доприносе приближно 80% опрашивања инсеката, а његова ефикасност опрашивања премашује ефикасност других врста инсеката, птица и сисара.
ФАО (Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду) истиче да71 од 100 усева који обезбеђују 90% светске хране зависи од опрашивања од стране пчела.
Јасно је да је њихова функција опрашивања кључна, али важност пчела се ту не завршава. Производња меда је веома важан економски извор. Шпанија је водећи произвођач меда у Европи.
Пчеле и њихов мед
Пчеле производе мед из нектара цвећа. У зависности од порекла нектара, произведени мед је различит. Зато на тржишту можемо пронаћи толико разноликости. Неки од њих су мед од рузмарина, мед од еукалиптуса, хиљаде цветова, цвет наранџе, мајчина душица, лаванда …
Мед се ствара у саћу из овог нектара на одређеној температури, произведен топлином коју пчеле емитују у саћу и вентилацијом која се ствара махањем крила.
Мед је концентрисан извор хране за пчеле и служи као резерва пре и после периода цветања.. Због тога је важно оставити значајан проценат меда у кошници.
Монокултура смањује биодиверзитет животне средине, што утиче и на здравље ових домаћих пчела, које полен могу добити само из усева у којем раде, па произвођачи ових кошница морају да почну да их вештачки хране.
Нестанак пчела
Број пчела се драстично смањује. Између 20 и 35% европских пчела нестане сваке године. А у Сједињеним Државама та бројка достиже 50%.
Нестанак пчела у великој мери је последица употребе пестицида. У својој књизи Тихи извор Рацхел Царсон научно показује штету коју одређене хемикалије пестицида наносе екосистему.
Неоникотиноидни инсектициди који садрже тиаметоксам, имидаклоприд и клотианидин су токсични за пчеле, према Европском заводу за безбедност хране (ЕФСА).
Европска комисија је 2013. године одлучила да ограничи њену употребу у пољопривреди. Неоникотиноиди су већ подложни делимичним забранама у Француској, Немачкој, Италији и Словенији, али не и у Шпанији.
Још један одлучујући фактор у нестанку пчела су климатске промене. Повећане температуре и ниске количине падавина утичу на цветање и садржај протеина полена, што отежава храњење пчела током зиме.
Губитак станишта такође има велики утицај на насељавање дивљих кошница. У ствари, уобичајено је видети кошнице инсталиране у близини кућа или на местима која раније нису заузимали.
Пољопривредна експлоатација, због недостатка природних опрашивача у овој области, захтијева пчеле. Ова потражња ствара тржиште за пчеле „дизајниране“ да буду ефикасније и отпорније на штеточине попут варое, рода гриња које нападају кошнице. Пчеле упознате са пчеларством надмећу се за ресурсе и истискују локалне.
Органска пољопривреда
Постоје пчеларска предузећа за једну породицу, која су задужена за премештање кошница, сечење меда, вађење, паковање и производњу. Ова мањина мора се такмичити са страним масовним произвођачима меда који продају своје производе много нижег квалитета по знатно сниженим цијенама на тржишту.
Одрживија производња и потрошња пчелињих производа, глобална свијест о климатским промјенама и заштита биодиверзитета неки су од фактора који би могли помоћи у заустављању нестанка пчела и других врста, што за собом повлачи огромне еколошке и економске губитке широм света.
