Иако су хушкање и агресивност део свакодневног живота ових мајмуна, истина је таква насилне шимпанзе живе мање од оних које заснивају своје односе на емпатији.
Да ли су шимпанзе агресивне?
Шимпанзе су нам најсличнији мајмуни уз бонобе, који су далеко мање популарни. Стога, Ове животиње биле су предмет десетина студија које покушавају да упореде људску психологију са психологијом других животињских врста.
Ови велики мајмуни живе у разним афричким земљама и творе такозване фузијско-фузијске групе. Код шимпанзи мужјаци обично воде, иако су културне животиње, али могу постојати различите друштвене организације, као што је случај са знатижељним шимпанзама из Гуалоуго троугла.
Ови примати имају репутацију прилично агресивних, а чак је документован и четворогодишњи рат између животиња који укључује двије групе ове врсте. Али ипак, Чини се да је овај рад контрадикторан да ова агресивна стратегија дугорочно користи животињама, барем у заточеништву.
Такође треба напоменути да постоји много радова о емпатијским и алтруистичким способностима шимпанзи, па можда ове животиње имају два лица врло слична људском бићу
Студија против агресивних шимпанзи
Је око студија др Древ Алтсцхул -а, који је током 24 године педантно забележио много података о шимпанзама у зоолошком врту у Единбургу, а посебно старост у којој су поједине особе умрле.
Тако је тим истраживача упоредио старост у којој су шимпанзе умрле са њиховом личношћу и закључио да у случају мушкараца Агресивни шимпанзи су они који живе најмање, у поређењу са најдужим, који остварују многе позитивне интеракције, попут сарадње или неге.
То се није видјело код жена, иако аутори имају осјећај да жене знатижељније и отвореније за нова искуства живе дуже, али резултати нису коначни. Као и код људи, чини се да се радозналост смањује са годинама.
Чини се да друге особине личности не утичу на дуговечност шимпанзи у заточеништву, за разлику од људског бића, где је на пример екстровертност особина повезана са дуговечношћу.
Али зашто онда постоје насилне шимпанзе? Ако те пријатељске животиње живе дуже, не би ли то требала бити особина коју фаворизује природна селекција?
Аутори сматрају да, иако пријатељски настројени мужјаци живе дуже, они вероватно немају толико репродуктивну ефикасност док су млади, па постоји равнотежа између најратнијих животиња и најмирнијих.
Аутори инсистирају да је ово истраживање спроведено у заточеништву, те да су у природи резултати који су добијени можда били различити. Упркос огромном послу који су аутори попут Јане Гоодалл урадили у вези са личношћу дивљих шимпанзи, истина је да су подаци недовољни за спровођење сличне студије.