Назив пеликана је уобичајен назив за птице селице које припадају породици Пелецанидае и чине жанр Пелецанус.
Карактеристике пеликана
Најупечатљивија карактеристика овог рода је његов дугачак, раван и спљоштен кљун. Горња вилица завршава куком која се савија према доле, преко врха доње вилице.
Гуларна врећа је врећа голе коже која се протеже од доње вилице до грла и поприми ружичасту боју. Има кратак и рудиментаран језик, а тело му је бело.
Постоји сексуални диморфизам између мушкараца и жена. Углавном су мужјаци веће величине од женки.
Његове кратке ноге показују четири испреплетена прста. Његов реп, пак, има заобљен облик. Такође, и лице и грло су му голи. Ове птице могу досећи величину од око два метра и приближну тежину од 15 килограма.
Станиште и распрострањеност пеликана
Тхе Пелицан живи у слатководним регионима, као што су подручја са великим језерима, лагуне, делте или реке. Осим тога, пеликани су пронађени у регијама затворених или унутрашњих мора, са лагунама или обалама. Међу тим морима је, на пример, Црно море или Аралско море.
Географски, они се налазе у различитим регионима југоисточних земаља Европе, у регионима југозападне Азије, Африке или Аустралије, као и у Централној и Јужној Америци.
Храњење пеликана
Исхрана пеликана је разноврсна, мада су плен пар екцелленце различите врсте риба. С друге стране, могу јести ракове или пуноглавце. Чак је примећено да се могу хранити корњачама.
Врсте пеликана
Укупно, жанр Пелецанус обухвата различите врсте. Међу њима се могу поменути следеће врсте:
Пелецанус цонспициллатус
Овај пеликан, колоквијално зван Аустралијски пеликан, живи у Аустралији. Забележено је и њихово присуство на Новој Гвинеји. Статус популације је стабилан, због чега ју је ИУЦН класификовао као врсту најмање забрињавајуће.
Пелецанус цриспус
Ова врста пеликана је деноминована попут намргођеног пеликана и настањена је на југоистоку Европе; пронађено је и у Индији и Кини. Као што видите, то је једна од најређих врста пеликана који постоје.
Уочено је да се популација ове врсте смањује па је стога класификована као угрожена врста.
Пелецанус пхилиппенсис
Ова врста пеликана позната је као источни пеликан. Може се видети у различитим земљама, од Индије до Филипина, као и од Кине до Индонезије.
Дошло је до смањења броја примерака, па га је ИУЦН класификовао као угрожену врсту.
Пелецанус оцциденталис
Смеђи пеликан је име дато овој врсти пеликана. Може се налазити у обалном појасу који широко укључује Северну Америку, Централну Америку и Јужну Америку. Конкретно, Може се видети на северу Јужне Америке, на острвима Галапагос, у Северној Америци и на Карибима.
Ову врсту је ИУЦН класификовао као врсту најмање забрињавајуће. Осим тога, забележен је пораст броја примерака у популацијама смеђег пеликана.
Пелецанус оноцроталус
Овај пеликан је познат као обичан пеликан и показује донекле распршену дистрибуцију. Може се видети у источним регионима Медитерана, према источној зони. Такође је пронађено у Индокини и на Малајском полуострву, као и у Јужној Африци.
ИУЦН је класичног пеликана класификовао као врсту која најмање забрињава, иако нема конкретних података о варијацијама у популацији ове врсте.
Пелецанус тхагус
Ова посебна врста пеликана позната је као перуански пеликан.. Ова врста се може наћи на пацифичкој обали која почиње у Еквадору и Перуу и завршава у јужном Чилеу.
Иако је ИУЦН ову врсту класификовао као угрожену врсту, недавно је потврђено да се број примерака повећава.
Занимљивости о пеликанима
Пеликани су кроз историју играли важну улогу. У старом Египту пеликан се такође спомињао и био је повезан са смрћу.
Током средњег века веровало се да су се жртвовали у толикој мери за своје младе да су им дали сопствену крв да се прехране ако више нема хране. Тако, коришћени су у хришћанској религији као симбол страдања Христових.
Енглеска краљица Елизабета И узела је пеликана као симбол. У 'портрет пеликана„Краљица носи средњовековни симбол пеликана на грудима.
Чини се да је ово „самопожртвовање“ произашло из геста који пеликани чине да потпуно испразне гуларну врећу. У ту сврху приносе кљун грудима и може се чинити да се повређују. Друга могућност је да пеликани обично држе кљун на грудима док мирују.
