Свакодневно чујемо или читамо као алармантан број животињске или биљне врсте су у опасности од изумирања. Узроци су многи, али најрелевантнији су повезани са климатским и људским факторима.
Зато се пред истраживачима из целог света налази задатак пронаћи начине за очување животне средине.
Пример ове врсте истраживања су налази групе аргентинских истраживача са Универзитета у Буенос Аиресу. Научници, у покушају да очувају биодиверзитет, клонирали су ембрије азијских гепарда.
Овде делимо неке детаље о обиму овог открића за очување угрожених животињских врста.
Од чега се састојала истрага?
Водећи истраживач, Даниел Саламоне, изјавио је у различитим медијима да тим ради на туђинским врстама, али да његов циљ истраживања је спречавање изумирања аутохтоних врста, попут јагуара.
„Зоолошки врт у Буенос Аиресу има банку генетских података у којој се чувају све његове врсте, аутохтоне и егзотичне. Узели смо замрзнуте ћелије коже из те банке података за производњу ембриона гепарда. Били смо успешни и добили смо ваљану технику клонирања “, рекао је Саламоне.
Истраживачи су прво клонирали домаће мачке пре него што су тестирали дивље мачке. До сада је тим био успешан у клонирање азијског тигра, гепарда и бенгалског тигра.
Према Саламонеу, техника клонирања коју користе истраживачи биће способна да произведе клонове са великим бројем матичних ћелија.
С друге стране, истраживачица Луциа Моро сматра да се техника коју тим користи може користити за клонирање других врста мачака, све док је њихов генетски материјал доступан и квалитет ћелија то дозвољава.
Треба напоменути да, иако су резултати истраживања били успешни, пројекат није стигао даље од ембрионалних фаза. То је зато што постоје етичка правила и прописи које су установила различита удружења која допуштају да се ова врста налаза изводи само у ембрионима.
Клонирање ради очувања угрожених животињских врста
Године 2009. једна бразилска компанија и Зоолошки врт Брасилиа почели су да замрзавају крв, сперму и ћелије из пупчане врпце неколико угинулих дивљих животиња.
Узорци су добијени од мравињака, бизона и сивог јелена, између осталих врста. Идеја је била очување генетских информација о угроженим дивљим животињама у Бразилу.
Након што су сакупили опсежну базу података, организације су резоновале да би могле користити прикупљену ДНК за клонирање угрожених животиња и јачање те све оскудније популације.
До сада су двије институције прикупиле најмање 420 узорака ткива и раде на пројекту који ће користити ДНК из ових узорака за побољшање техника узгоја и клонирања.
Садашње технике клонирања имају просечна стопа успеха мања од 5 процената при раду са познатим врстама. За дивље животиње успех је генерално 1 одсто.
Многи истраживачи слажу се да клонирање тренутно није изводљива нити ефикасна стратегија очувања.
Прво, неки заштитници природе истичу да се клонирањем не баве разлози зашто је многим животињама у опасности од изумирања.
Неки научници тврде да за успешно клонирање морају постојати најмање три битне компоненте:
- ДНК животиње коју треба клонирати.
- Одрживо јаје за примање те ДНК.
- Мајка која треба да оплоди настали ембрион.
Често је потребно стотине ембриона да би се произвело само неколико клонова.
Први клонови
Почетком 1950 -их, Истраживачки институт Ланкенау Хоспитал у Филаделфији (Сједињене Државе) успешно клонирано 27 леопард жаба кроз процес познат као нуклеарни трансфер.
Године 1996. група истраживача у Шкотској покушала је клонирати финско-Дорсет овцу. Нуклеуси извађени из њихових ћелија су убризгани и научници су успели да створе више од 30 ембриона.
Пет ембриона се развило, а само једна од ових оваца је преживела до пунолетства; истраживачи су је назвали Доли.
Од тада су неки биолози то више пута сугерисали клонирање би могло помоћи у спашавању угрожених врстапосебно у екстремним ситуацијама где је остало мало животиња.
